[ Pobierz całość w formacie PDF ]

Kao a
to je, na primer, apsolutna vlast jedne debele ~
ene u vreæastoj haljini.
"Tata, prestani da se zavitlavaa
", javi se Ito. "Ta Predsednica je ovde
prava vlast, bez obzira na to kako izgleda."
Najd~
el ga pogleda. "Sumnjam u njeno psihièko zdravlje zbog onoga a
to
govori", blago reèe on. "Ma kakav politièki sistem imali ovde, ona je
preterala."
Tonogan je grizla donju usnu onim savra
enim, ~
utim zubima i Najd~
el vide
da je pogodio: èak i Predsednièini podreðeni smatrali su da je zastranila. No,
to je brzo proa
lo i Tonogan se vratila u ulogu. "Mislim da ne bih smela da ti
ka~
em, ali... muèiæe te pre smrti, da li si znao?"
"Hm." Najd~
el se naglo uozbilji. Znaèi, stvari su joa
gore nego a
to je
mislio. Odmahnuo je glavom. Mo~
da je Itova opreznost bila na mestu. No, sad je
ionako prekasno.
"I sve tvoje prijatelje", dodade Tonogan.
"Mislia
, porodicu. Idi i reci joj."
"Tvoju decu! Ona æe..."
"Idi." Upro je prst i ona ode.
11. FREKVENCA SFINKTERA
Mogli su, naravno, da doðu sa najrazlièitijim visokim tehnom.
Nepojmljivim. Zato se odluèio za niski tehno.
Po hodnicima je uvek bilo baèenih malih keramièkih posudica - ljudi se
nikad ne menjaju - i on je nakupio punu vreæu i odneo je u porodiènu jazbinu.
Kad se unutra ubaci kaa
ièica, pretvarale su se u toliko primitivan i
jednostavan alarm da su mo~
da mogle i da uspeju.
"Mogla bih da bolje zapeèatim vrata i prozore", sumnjièavo se ponudi
Nika.
"Brave su korisne samo protiv aljkavaca."
"`
ta ako pokua
aju nea
to dok smo na poslu?"
"Suvia
e smo rasuti, u raznim ekipama."
"Mislia
da æe napasti èitavu porodicu? Ovde?"
Najd~
el se zamisli. "Ne, osim ako nisam potcenio tu èudovia
nu ~
enu.
Izvea
æe nea
to da mene ponize, a ostale uplaa
e."
Nika opusti ramena. Njihov maleni "trpezarijski" sto bio je olupan i
istroa
en, a njene ruke su se na njemu grèile od napetosti koja se na licu nije
videla. Setio se kako ga je to oseæanje èvrstog vladanja unutraa
njim silama i
privuklo njoj, nekada davno. "Tuæi æe te? Pred nama?"
Najd~
el je upravo tako mislio. Neke metode se jednostavno nièim ne mogu
pobolja
ati. Ovo je bila èudna kultura, taèno, ali poèeo je da stièe pojam o
njoj. Ipak, rea
io je da je umiri. "To je suvia
e upadljivo."
"Neki tehno trik?"
"Jedan tip a
to radi sa mnom reèe mi da su oni beli a
tapovi a
to ih
policajci nose zapravo zvuèni projektori. Disk na kraju usmerava talas u
frekvenciji mia
iæa."
Nika se strese. Oduvek je mrzela opise nasilja, mada, kad bi nu~
da
zahtevala, mogla je sasvim lako da ga vra
i. "Zvuèi grozno."
"Obièno ga podese na frekvencu sfinktera."
Ona iskrivi lice i Najd~
el se nasmeja.
Sada su stalno bili umorni. Ne toliko fizièki - i ranije su radili u
ogromnim voænjacima po ceo dan i igrali do kasno u noæ - nego od nesigurnosti
i izdvojenosti. Spavaæe sobe su im bile pretrpane i plesnive od vla~
ne
vreline. Jedini pristojan prostor bio je u dnevnoj sobi, u koju se ulazilo
pravo iz smrdljivog hodnika. Grozno mesto.
Verovatno mala poseta poa
to svi zaspe. Eine kleine nachtmuzik, kako reèe
Mocart, mrtav veæ preko trideset hiljada godina. Mala noæna muzika.
Najd~
el nije mogao da smisli kuda bi joa
ua
li sem kroz tanka vrata i dva
prozora svetlarnika. Bili su na desetom spratu, a zid je bio od glatkog
metala, pa je bilo malo verovatno da bi doa
li tuda. Koliko je on video,
razbojnici su lena
tine.
`
tos sa kaa
ikama æe biti samo kratko upozorenje. Kakvu ozbiljnu odbranu
mogu da imaju? Od oru~
ja je najubojitiji bio kuhinjski no~
.
Uprkos protestima porodice, poèeo je da spava na tankom madracu pored
ulaznih vrata. Vrata su se otvarala ka unutra, ali neravna podna obloga ih je
zaustavljala pre nego a
to bi stigla da ga dodirnu.
Nije mu smetalo a
to tako spava, iako mu je nedostajao Nikin meki
zagrljaj. Dua
ek je bio dovoljno debeo za njegove kvrgave zglobove, a veèito
brujanje svaða i kuhinjske lupnjave iz svetlarnika ovde se najslabije èulo.
Spavao je tako nedelju dana. San mu je br~
e dolazio i bio je dublji jer je bio
sve umorniji od posla i imao je sve manje nade. Jedne noæi se probudio i le~
ao
u mraku, pitajuæi se kuda sve to vodi, kad zaèu lupkanje kaa
ike i konzerve.
Mora da ga je tiho struganje vrata pri otvaranju trglo iz nemirnog sna.
Brzo je ustao. Oni æe imati infracrvenu opremu, ali on je imao zaklon
iza vrata. Mada, opet, on nije imao nikakvo oru~
je i nije znao ni gde su oni.
Priljubio se uz vrata. Ni zvuka. Verovatno su se nadali da se niko neæe
probuditi, pa da na miru izvedu svoj plan.
Oni? Nea
to mu je govorilo da je prisutna samo joa
jedna osoba. Tihi dah
zdesna. To se uklapalo u poni~
avjauæi scenario sa batinanjem, joa
gori jer je
predviðao samo jednog razbojnika. Verovatno æe upotrebiti oa
amuæivaè da
onesposobi ostatak porodice.
Gde je sad? Posle alarma se za trenutak nia
ta nije micalo. Srce mu je
bubnjalo ka buduænosti ubrzanim tempom, a disao je - plitko, samo plitko -
umereno, a
est udisaja u minuti. Napinjao se da vidi u praznoj tami.
Zapamti da si star i da ti pomalo nedostaje izdr~
ljivost. Najbolje je
raditi brzo.
Eno - iznenadna senka, brz pokret. Najd~
el mu se baci na leða, udari ga
i gurnu napred.
Nema smisla prizivati povrede. Ruke na leða, brzo. Ne daj mu da koristi
ruke. Te~
ak udar kad je nea
to palo na pod. Mo~
da oa
amuæivaè. [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ]